Zapisivani slično kineskom pismu, u kolonama odozgo prema dole, s desna na levo, ni-šu karakteri strukturirani su sa četiri vrste poteza: tačka, luk, horizontalna i vertikalna linija, a oblik im je više romboidan u odnosu na klasične kvadrataste karaktere. Za razliku od standardnog kineskog pisma koje je logografsko (svaki karakter predstavlja reč ili deo reči), ni-šu je fonetsko pismo i svaki od njegovih 600 različitih karaktera predstavlja jedan slog, dok je u samom pismo pronađeno oko 1500 karaktera, uključujući varijante za isti izgovor i značenje.

Ni-šu pismo nastalo je na području gde su živeli i mešali se narodi Han i Jao kroz međusobne ženidbe i mešanje kultura, u društvu u kojem su dominirali muškarci a ženama nije bilo dozvoljeno obrazovanje. U tradicionalnim kineskim brakovima, često ugovorenim, mlade žene su se pridruživale porodicama svojih supružnika, bile su pod strogom kontrolom svojih muževa, njihova imena nisu spominjana u rodoslovima, a često su se morale preseliti i odvojiti daleko od svoje porodice. Mnoge od njih nakon odlaska iz roditeljskog doma suočavale su se s teškim životom, iz čega se i rodila potreba za tajnim pismom kojim su međusobno mogle komunicirati, opismenjavati se, održavati veze i izražavati svoje intimne misli i osećanja. Ovo tajno pismo prenosilo sa uglavnom sa majke na kćer, no postojala je i tradicija „zakletih sestara”, žena koje nisu bile u rodnom srodstvu, ali su se zaklinjale jedna drugoj na doživotnu vernost i prijateljstvo. Kada se jedna od njih uda, treći dan je dobijala „Knjigu trećeg dana” gde su majka i sestre ispisivale svoju tugu za izgubljenom kćerkom i sestrom i želju za sretnim životom u braku. Žene su čuvale svoje knjige kao pravo malo blago, ukrašavale su ih vezovima, tintom i rezanim papirom, i na kraju knjige ostavljale nekoliko praznih stranica u kojima su mogle zapisati svoje vlastite želje, nadanja, strahove i nesreće.

Knjige su za mnoge žene bile toliko značajne da su tražile da budu sahranjene ili spaljene s njima, zbog čega danas ne postoji mnogo svedočanstava o ovom specifičnom pismu, niti se sa sigurnošću može utvrditi njegova starost. Smatra se da ga je osmislila konkubina koja je pripadala caru iz dinastije Song (960-1279), a kao najstariji poznati artefakt ni-šu pisma vodi se bronzani novčić iskovano za vreme Nebeskog kraljevstva Taiping, pobunjeničkog kraljevstva u Kini (na vlasti od 1851. do 1864. godine) koje je uvelo važne socijalne reforme i usvojilo nekoliko politika u pogledu rodne ravnopravnosti, i na kome u osam ni-šu karaktera ugraviranih na kovanici stoji natpis „Sve žene na svetu su članice iste porodice”. Na sreću, sačuvane su mnoge rukotvorine koje su stvarale žene na ni-šu pismu, kaligrafije, pisana poezija, kao i vezovi na raznim tkaninama (keceljama, maramicama i šalovima).

Proučavanje ovog originalnog pisma započeto je početkom prošlog veka, ali ubrzo je zaustavljeno zbog velikih socijalnih, kulturnih i političkih promene u Kini koje su omogućile ženama opismenjavanje na službenom kineskom pismu, istovremeno potiskujući tradicionalne kulture koje su polako počele tonuti u zaborav. Dok su neke starije žene pokušavale da svoje kćerke i unuke nauče ni-šu, većina je to odbijala smatravši ga bezvrednim, te je sve manje i manje žena moglo sačuvati ovaj običaj. Kada su istraživanja ponovo započela 1980. godine, samo desetak žena moglo je čitati, a samo tri su mogle pisati ni-šu. Jang Huanji, poslednja žena koja je govorila i pisala ni-šu, preminula je 2004. u 98. godini.
Shvativši vrednost ovog jedinstvenog pisma kao svetske kulturne baštine, kineska vlada je u poslednjih 20 godina preduzela niz mera u cilju njegovog očuvanja, najpre otvaranjem Istraživačkog centra za dokumentovanje i proučavanje ni-šu kulture, potom i Ni-šu muzeja na ostrvu Puvei, kao i izradom rečnika sa 1800 karaktera koji obuhvata i beleške iz gramatike. Tako je, gotovo izumrli, ni-šu postao svojevrsna turistička atrakcija, što je podstaklo žene oblasti Džang Jong da ponovo nauče tajni jezik svojih majki i baka i da, negujući ovu baštinu, steknu ekonomske slobode kakve njihove prethodnice nikada nisu imale.